Zamislite samo tu scenu gde su SAD i Kina u hroničnim zategnutim odnosima kao dve najveće svetske sile, a vi ste u odličnim odnosima sa obe strane, čak ste sa ovom kineskom u bratskim odnosima.
Zamislite samo tu scenu gde ste u jezivom sukobu Rusije i Ukrajine, zapravo Rusije i Evropske unije, da budemo precizniji, pa i samog NATO, vi u bratskim odnosima s Rusijom, ne uvodite joj sankcije, a s druge strane primate u posetu ukrajinskog predsednika koji ne prihvata da prizna nezavisnost
Kosova, dodatno Hrvate i Albance naterate na salvu uvreda prema ukrajinskom predsedniku, a da sve to što ste primili Zelenskog u posetu samim Rusima ne zasmeta mnogo i nastavite s politikom prema Rusiji koju ste dosad imali.
Zamislite samo u jeku neviđenih globalnih sukoba, u kojima sve manje bitna Evropska unija drvlje i kamenje baca po Trampu, Putinu i Siju, a vi ste sa svima super, kao i sa svakim liderom u Evropskoj uniji, počevši od Makrona, preko Merca, raznih briselskih birokrata i koji svi zajedno zbog toga što Rusima ne uvodite sankcije ipak s vama održavaju više nego korektne odnose. Naravno, svima je jasno da samu Evropsku uniju očekuje talas žestokih promena i potresa, ali zato onaj ko je sa svima dobar uspeva lepo da pliva kad su potresi.
E vidite, to danas nikom na svetu ne uspeva, a mislim da u istoriji čovečanstva i međunarodnih odnosa takođe nikad nikom nije uspelo. Biti u odličnim odnosima sa svim zaraćenim stranama nikad nije moglo. Nikad do pojave Aleksandra Vučića. Njemu je uspelo i uspeva. Danas je Srbija baš u takvoj poziciji i ako je nešto Vučićeva velika zaostavština, to je upravo to fantastično manevrisanje našim malim brodićem, koji se zove Srbija, da se negde ne nasuče u ovim velikim globalnim previranjima. Konačno, prvi put u istoriji mi gledamo naše interese, a ne ginemo za tuđe. Drugi neka ratove vode, a mi ćemo se tući za bolju ekonomiju i razvoj. Otuda, već sledeće godine bićemo prva zemlja po privrednom rastu, baš kako to projektuju međunarodne ekonomske institucije. Sve to danas imamo zahvaljujući doktoru politike, posebno međunarodnih odnosa, a što se tiče unutrašnje politike, Vučić je status akademika bar pet puta zaradio pobeđujući svoje protivnike s nulom u više navrata.
Zemlju koja nije članica Evropske unije, koja je do juče bila bombardovana i stigmatizovana u čitavom čovečanstvu, Vučić je doveo do toga da bude najatraktivnija za biznis, ekonomski razvoj, da bude prototip uspešnosti u međunarodnim odnosima, da promoviše normalnost i mir. Doktore Vučiću, kapa dole i duboki naklon. Princip promovisanja borbe za srpske interese, a ne za nečije tuđe, konačno nas je iznedrio na pijedestal i zato je važno da tako nastavimo i ubuduće, odnosno da ne dozvolimo kojekakvim avanturistima i šizofrenim osobama da to sve bace u blato. Država nije igračka, često napominje Vučić, a baš u toj rečenici leži tajna njegovog uspeha.
Za otadžbinu se bori, ne samo oružjem i junačkim srcem već mudrošću. Dosta smo gubili za zelenim stolom. Vreme je da tu počnemo da pobeđujemo, a Vučićeva posvećenost tom frontu najbolji je smer kojim bismo u budućnosti trebalo da nastavimo.